“Aždaja” je Milanov omaž ocu Đorđu, koji je ime dobio po svecu koji je pobedio aždaju. U njegovoj posveti koju možete pročitati na etiketi rečeno je mnogo više i ne postoji bolji zaključak priče o tamjanici, o Župi, o snazi tradicije, porodice i ljubavi, od te Milanove posvete ocu. “To je snaga koja se nikad ne gubi” kaže on, naglašavajući da je ovo vino simbol toga – “svega što smo bili i svega što jesmo”. Na kraju posvete je navedeno da je ovo vino i njegovo “obećanje ocu”. Pomislio sam, a on mi je u razgovoru to i potvrdio, da je deo tog obećanja upravo tamjanika proizvedena u hrastovom buretu. Onako kako je to rađeno vekovima pre pojave inoksa.

“Aždaja” je u stvari “Lekcija” na kvadrat. Dobro bi bilo da je malo sačekate u čaši ili da je kratko dekantirate. Dok se ne izgube još uvek snažni vanilinski tonovi hrastovine. Kada vanila prođe, vino počinje da se rascvetava u raskošan buket voćnih aroma: narandže, mandarine, grejpfruta, jabuke, kruške. Iz pozadine dopiru mirisi dima i kremena. Vino je na nepcima puno, glatko, skoro “uljasto”, ali prožeto dinamičnim i osvežavajućim voćnim ukusima i vibrantnom energijom koja se sve više uzdiže u sočnoj završnici. Kao u vrtlogu ponavljajući gotovo sve početne arome.

Tekst: S.Ćirović

Чланак Aždaja се појављује прво на Vinarska kuća SPASIĆ.